Византиске слике. Књ. 1

38 ПИ АМ РА Де а

проживела своје прве године, за њу су од тада била само уточишта лажних богова. Наука којом је била отхрањена чинила јој се као опсена варљивих демона; лепе легенде којима је уљуљкивано њено детињство биле су сад у њеним очима само „бапске: приче“. „Ах! лепе и чедне слике, прави богови и праве богиње, дрхћите,“ писао је Ренан на једној славној страни Светога Павла. „Судбоносна реч је изречена: ви сте идоли. Заблуда овога ружног малог Јеврејина биће ваша смртна пресуда“. Исто тако, победоносно хришћанство преобразило је за један дан Атенаиду. Негдашња учена/млада девојка, паганска философкиња била је сад само благочестива царица Евдокија; и кад се у њеној души будио какав пригушени одјек њене класичне културе,. кад је од свога јелинског васпитања сачувала. обожавање форме и успомену на Омира, врло је могуће да се бојала да још једаред не попусти варљивим обманама Сатане, — осим ако није, посвећујући те паганске дражи служби божанске славе, пре мислила, као добра хришћанка, да их освећује.