Византиске слике. Књ. 1

ПБ ОВЉОЛО ЦРНА. 43

требљавала живу и веселу дрскост; и како је, једном речју имала мало моралнога осећања — уосталом слабо се види где би га стекла — а изнад свега редак и неуморан љубавнички темперамент, из свих тих разлога, она је брзо успела и на другом месту, не само у позоришту. На једном положају који не претпоставља по сваку цену врлину, она је забављала, очаравала и саблажњавала Цариград. На позорници, она се одважила на најсмелија излагања, најнепристојније призоре. У вароши, убрзо постаде славна по лудостима на њеним вечерама, дрскости разговора и множини љубазника. Али нарочито, таквим животом, ускоро постаде тако озлоглашена, да су се поштени људи, кад би је срели на улици, уклањали од тога нечистог додира, и да се сам њен сусрет сматрао као рђав предзнак. Она још није имала двадесет година.

У то време, ње изненада нестаде. Имала је за љубазника једног Сирјанина по имену Хецебола, који је био добио место код владе у Пентаполу у Африци: Теодора се реши да га прати у његову „удаљену провинцију. На несрећу, роман је мало трајао: грубо, не зна се зашто, Хецебол отера Теодору, и без новаца, немајући ни што је најпотребније, несрећница је морала неко време, кажу, да вуче своју беду по целом Истоку. Онда оде у Александрију; и тај доста дуги боравак имао је утицаја на њен живот. Египатска престоница заиста није била само трговачка варош, господски и богати град, лак и покварен, изабрана земља славних блудница. Од ТУ века, она је такође била једна од престоница хришћанства. Нигде верске борбе нису биле оштрије, теолошке препирке утанчаније и ватреније, фанатизам више изазиван: нигде, исто тако, сећање на велике осниваче усамљеничког живота није произвело богатије цветање манастира, мистичара и аскета. Непосредна околина Александрије била је насељена манастирима. Либиска пустиња била је тако пуна пустињака да је заслуживала да се назове „пустиња светитеља“.