Византиске слике. Књ. 1

ТЕОДОРА 5:

и тиме је, као што су духовито казали, заиста заслужила у царском савету место које је дотле дуговала можда само царевој слабости. Она га је од тада задржала, и Јустинијан јој га никад није спорио. Страсно занесен, и до последњих дана, женом коју је младу обожавао, неодољиво потчињен тим вишим умом, том одличном и јаком вољом, он јој ништа није одрицао, ни почасти, ни највишу власт.

На зидовима цркава из тога времена, изнад врата тврђава, чита се још и данас, поред царевог, име Теодорино; у Светом Виталу, у Равени, њена слика стоји напоредо са сликом њеног царског супруга, а исто тако у мозајипима који су украшавали одаје Свете Палате, воља Јустинијанова придружила је Теодору војничким победама поред најсјајнијих величина његове владавине. Као и Јустинијану, народна захвалност јој је подигла статус; као и Јустинијану, чиновници су се клели на верност оној која је целога живота била равна цару. У најозбиљнијим пословима, Јустинијан је волео да тражи савета од „пречасне супруге коју му је Бог даровао“, од оне коју је волео да зове „својом најдражом лепотом“, и савременици сложно веле да је она без устручавања искоришћавала безгранични утицај, који је имала на владаоца, и да је имала власти толико колико и он, а може бити и више.

За двадесет и једну годину, колико је владала, она је свуда метала своју руку, у администрацију, коју је напунила својим штићеницима, у политику, у Цркву, уређујући све по својој вољи намештајући и збацујући по својој ћуди папе и патријархе, министре и генерале, исто толико енергична да подигне своје љубимце колико да убије поверење и моћ својих противника, не бојећи се чак, кад је сматрала за потребно, да се отворено успротиви вољи царевој и да своје заповести стави на место Јустинијанових. Она је, у свима великим пословима, била вредна сарадница свога мужа, а ако је њен утицај каткад био штетан, ако су њена грамзивост, њена жестина, њен понос, још више

4%