Византиске слике. Књ. 1

ТЕОДОРА Пра

увек умели да виде сталан основ политичких проблема. И зато је, у име државних интереса, она одлучно ишла својим путем, отворено штитећи јеретике, смело пркосећи папству, повлачећи 32 собом нерешљивог и узрујаног Јустинијана, јурнувши смело у борбу, а не хотећи никад да призна да је побеђена. Њеној заштити јеретички Египат дуговао је дуге године трпељивости; њеној заштити јеретичка Сирија дуговала је за обнову своје гоњене националне цркве; њеној су заштити одметници дуговали, прво што су опет дошли у милост и могли слободно да наставе своју пропаганду, доцније, што су могли да пркосе искључењу из цркве од стране сабора, и строгости световних власти; и најзад, њеној помоћи и храбрењу од њене стране монофизитске мисије су дуговале за свој успех у Арабији, Нубији и Абисинији, До последњега дана, она се борила за своја: веровања, упорно, као државник, и страсно као. права жена, савитљива и сурова према приликама, довољно смела да даде затворити и збацити једнога папу, довољно вешта да себи може поласкати како је у стању да другога потчини својој вољи, довољно. храбра да заштити своје гоњене пријатеље и да им набави средства да реформишу своју цркву, довољно“ умешна да често наметне, ма по коју цену, своју: политику цару.

Црква није опростила Теодори ни сурово збацивање папе Силвера, ни упорну верност монофизитству, ни самовољно насиље с којим је задовољавала своју мржњу према црквеним личностима, иу коме. је нарочито Вигил имао жалосно искуство. С: века на век, црквени историчари су њено име обасипали клетвама и увредама. Теодора заслужује да“ се суди с мање страсти а с више правде. Без сумње,. она је, да би остварила своје намере, улагала сувише страсне жестине, сувише преке суровости, сувише тврдоглаве злобе, чак сувише хладне свирепости; али она је ту уносила и неке узвишене особине, врло живо осећање владиних потреба, јасан поглед. на могуће стварности, и политика о којој је она.