Византиске слике. Књ. 1

04 ШАР Д ил

"сањала чини част правилном схватању њенога духа

и показује се, на крају крајева, сасвим достојна

једнога цара.

М Али, — и то је оно по чему је ова појава занимљива, — под тим особинама човека државника,

— Теодора је остала жена. Она је то била по својим

"склоностима ка раскоши и госпотству, она је то "била још много више по оштрини својих страсти

и жестини своје мржње. Кад је њена корист била

„у питању, она није познавала ни премишљања ни

устручавања. Без милости, она је уклонила са свога пута све оне чији је утицај могао да се мери сњеним; без сажаљења, она је сломила све оне чије је

"славољубље сањало да поколеба њену власт или „да сруши њен уплив. Да би осветила увреде, да

би сачувала моћ, сва су јој средства била добра, сила и издајство, лаж и подмићивање, сплетка и насиље. А ако би кадгод осетила да Јустинијанова нерешљива душа измиче њеноме утицају, ако

"би пред околностима, или пред јачим утицајима,

изгледало да она тренутно попушта, увек би њен смели и оштри дух умео да задржи за будућност сјајну наплату: славољубива и препредена, она је

„увек и у свему хтела да има последњу реч; успела је.

Цариградски беспосличари причали су на њен рачун језовите приче, о тајним погубљењима, о под-

-земним тамницама, 0 тихим и страшним апсанама

где је Теодора давала затварати и мучити своје жртве; треба се чувати да се ове анегдоте не узму

"сувише буквално. — Неколико најславнијих жртава

царичиних живело је у ствари врло добро, и, поред пролазне немилости, доста су добро напредовали у служби; а истина је, с друге стране, да су њени најопаснији противници платили не смрћу, него про-

усто изгнанством, што су се усудили да јој се противе.

Али, иако се списак њених свирепости не уве-

"лича преко мере, ипак не треба Теодору хтети „учинити сувише милостивом ни сувише добром.