Византиске слике. Књ. 1

ПОВТО ДНО РЕЈА 55>

Кад је мрзела, она је била жена која не уступа ни пред чим, ни пред саблазни какве неправедне немилости, ни чак може бити пред лармом коју ће изазвати неко убиство. Случај са Германом, нећаком царевим, са секретаром Приском, са Фотијем, зетом Велизаревим, довољни су да покажу јачину њене мржње. Пад префекта Јована Кападокиског, страшног и дрског министра који је за тренутак пољуљао њен утицај и уплашио је за њену свемоћ, још боље сведочи о неустручљивој енергији њене славољубиве душе и о невероватном довијању њеног вероломног духа. Исто тако, и сличном мешавином умешности и жестине, она је дала великом војсковођи Велизару да осети последице својих ретких прохтева за независношћу, а утицајем који је имала на Антонину, жену патрицијеву, умела је од њега начинити свога врло понизног и врло послушног слугу. И овде се морамо дивити царичичој необичној оштроумности да заплете какву сплетку, као и њеној равнодушности у избору средстава и оруђа која су служила њеним намерама. Антонина, после бурне младости, много је варала мужа који ју је обожавао; али она је била паметна, дрска, сплеткашица у највећој мери, способна, каже Прокопије, који ју је добро познавао, да. изведе чак и немогуће. Теодора је брзо разумела да ако иде на руку љубавима ове жене, она ће од ње начинити најоданију службеницу своје политике и најбоље јемство за верност Велизареву. Између њих се закључи савез. Антонина је своју вештину ставила у службу василисе и, у збацивању папе Силвера као и у немилости Јована Кападокиског,. она је имала много удела и показала сву своју умешност; у замену за то, Теодора је покривала све њене безочности, све њене испаде, и, у више махова, она је принудила слабога Велизара да се: помири са женом и да јој опрости. МИ пошто је тиме врло вешто завладала својом љубимицом, царица је преко ње држала и војсковођу.

По милости коју је указивала Антонини, хоће