Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

128 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

ВАЛАЕРА ФИТА О, Боже! (чује се како падају греде скела.)

МЕЛХТАЛ. Јесте, она беше ту, Јер намесник је дао заповест, Да је ту тајно слуге затворе. Као ван себе Руденц полети, јер смо већ чули: где се стубови И греде-руше, и кроз густи дим Где запомаже бедна девојка.

ВАЛТЕР ФИРСТ. је ли спашена2

МЕЛХТАЛ. - Сад је требала Ту сва хитрина и сва одлучност!“ — Кад би он само био племић наш, Ми би животе своје чували; Но Руденц беше наш друг заклети, "А Берта народ поштовала је Тако смо живот сви изложили, И појурили смело у пламен.

ВАЛТЕР ФИРСТ. је ли спашенаг

МЕЛХТАЛ.. Јест. Руденц и ја Из ватре смо је изнели, а кров За нама с праском доле сруши се. — И сад, кад виде да је спашена, (С молитвом она небу погледа, А барон мени паде на прси, И тако ћутке братство склописмо, Што, прекаљено жаром ватреним, У свакој кушњи судбе трајаће —

ВАЛТЕР ФИРСТ, Где је Ланденбергг

МЕЛХТАЛ. > Преко Бринига. Ја нисам крив што здрав однесе вид Онај што мога оца ослепи..

У бегу сам га стиго његовом, Пред очеве га ноге сурвао

И над њим већ је мој мач севао; Но самилошћу оца слепога, · :: Кад преклињање зачу његово,