Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

132 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

И на њезином крилу, злосретни У својој крви цар је лежао.

МЕЛХТАЛ. Тако, сам себи гроб је справио Тај, што је руку на све ставио!

ШТАУФАХЕР. Свуда по земљи страх је ужасни, Сваки је горски кланац затворен, Сваки господар чува округ свој; И сами Цирих врата забрави Што тридесет лета беху слободна, Јер се убијца боји прибегу,_

А осветника њиних још више, Јер, анатемом наоружана,“ Стиже угарска љута краљица Агнеса, која женске нежности

И самилости нема у срцу Хоће да краља оца освети,

И да убијца смакне цео род, Њихове слуге, децу, унучад,

И да им у прах дворе претвори. (Она се тешком клетвом заклела, Да ће их спремит све у очев гроб, И ко у мајској роси да ће сва У њиховој се крви купати.

МЕЛХТАЛ. Зна л' се убијце где побегоше г

ШТАУФАХЕР. После злочина сви су побегли, (Свак за се, на пет разних крајева, Да се никад више не виде. Биће да негде Иван војвода По бреговима лута усамљен.

ВАЛТЕР ФИРСТ. Тако им злочин не донесе плод! Освета плода не носи, јер та (Сама је себи храна ужасна, Наслада њена јесте смрт и крв, А ситост њена грозота и страх.

ШТАУФАХЕР. Убијце неће крв наградити; Али ми чистих руку беремо