Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

ВИЉЕМ ТЕЛ - 135

Не би га наша беда ганула Њему захвалностг Он по странама Овим захвалност није сејао. На високом је месту стајао И народима својим мог'о је – Да буде један отац праведни; Но он за своје само брин'о се, Па они нека за њим и плачу!

ВАЛТЕР ФИРСТ. Нећемо клицат паду његовом. Нити се сада зала сећати, Које је нама амо спремао, То нек је од нас далеко! Но тек Да се ми за смрт краља светимо, Што добром никад не обдари нас, И да гонимо оне, који нам Никада ране нису задали, То не приличи нама никако. Љубав се силом стећи не може; Смрт нас његова сада решава Од наметнуте сваке дужности, =— Више му ништа дати немамо.

МЕЛХТАЛ. И ако с бола цвили краљица, И вапијући гледа у небо, Зато видите где ослобођен Сав народ један небу истоме Уздиже своје захвалности глас (Само ко сузе сеје, сузе жње.

ШТАУФАХЕР (народу). А где је Телг (Он само није ту. Што је слободе наше зачетник. Он је највеће нама донео. Он је највеће муке поднео, Сви, сад, пођимо дому његовом, И сви у један ускликнимо глас: Нек избавитељ живи свију нас. (Сви одлазе).