Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

140 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН 1НИЛЕР

Свог славољубља злочин крвави Јеси ли своју децу бранио

Јеси ли чув'о светост огњишта 2

И отклонио смрт са својијех>

= Ја чисту руку небу подижем, Проклинем тебе и твој злочин црн Ја тек осветих светост родства свог, А ти је гнусно, срамно оскврни Ја ништа с тобом немам делити Ти- си убијо, а ја најдраже.

Своје на свету само бранио.

ПАРИЦИДА. Ви ме рушите у очајан јаз, А ја утехе реч сам желео.

ТЕЛ. Кад с тобом зборим, ја се грозим сав. Иди! Ужасни свој пут настави, Остави ову чисту колебу, Где безазленост чедна пребива! ПАРИЦИДА (окрене се да иде). "Вако не могу, 'вако нећу ја Више на овом свету живети!

ТЕЛ. Ипак те жалим — Боже небесни! Тако млад, тако рода отменог, Рудолфов унук, унук цара мог,

Као убијца бежи на мој праг, На праг човека убогог, и ту У очајању своме прекљине

ПАРИЦИДА. О, чујте! Ако плакат можете, Расплачите се на мој удес црн; То је ужасно — ја сам био кнез,

И могао сам бити срећан друг,

Да нестрпљиве жеље свладах мах. Срце ми завист гризла је ко црв Видо сам где се млади рођак мој, Леополд, чашћу овенчава, где

У награду му дају земљу, власт,

А мене пуста, што сам врсник с њим, Везаше ланцем малољетности.

ТЕЛ. Бедниче, добро познав'о те стриц, Када ти није предо баштину!