Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

142 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

ПАРИЦИДА. Ах, зар знадем ја!

ТЕЛ. Па, ево, чујте сада моју реч, Што ми у срце бог усађује. У Италију ићи морате, Тамо, гдено. је Светог Петра град; Пред ноге папи челом паните, Исповедите њему тешки грех, И покајањем сперте с душе крв.

ПАРИЦИДА. Ако ме преда осветнику мом 2

ТЕЛ. Што вам год буде он наредио, То знајте да је бог одредио.

ПАРИЦИДА. У непознату земљу како ћуг ја тамо пута не знам, нити смем Придружити се путницим.

СТЕ Пут Ја ћу вам рећи, добро пазите! Пењ:те се горе према реци Рајс, Што с брега пада с дивљим хуктањем —

ПАРИЦИДА (ужасне се). Зар да Рајс опет видим 2 Река та Текла је при мом црном злочину.

ТЕЛ. Изнад понора води пут, и он Крстовима је многим означен, Што тамо стоје као споменик Путника што их усов затрпо. |

ПАРИЦИДА. Страхота земних мене није страх, Само да свладам срца дивљи бол.

ТЕЛ. Пан'тте пред сваки крст и тешки грех Перите с душе сузом покајном И пређете ли сретно страшни пут, И на вас буру брег не обори Озго са свога ледног превоја, "Стижете на мост водом запрашен“. Ако под вашим грехом не прсне,

# мост водом вапрашен —: пенећи се и прашећи река Рајс удара о мост.