Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

144. ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

Парицида хитно дође спрам Тела; али он му руком покаже пут и оде. Пошто обадва оду у два разна правца, слика се промени:

ПОСЛЕДЊА ПОЈАВА

Пред Теловом кућом види се цео простор долине, коју наоколо брегови затварају. Она је пуна сеоског света, који је груписан у сликовиту целину. Други сељаци стижу преко високог брвна, који води преко дивљег великог потока Шехена. Валтер Фирст са два унука, Виљемом и Валтером Телом, Мелхтал и Штауфахер иду напред а други за њима. Док им Тел на сусрет ступи, сви га предусретају са бурним клицањем:

СВИ. Живео смели и јуначки Тел!

Наш славни стрелац и избавитељ! Док се предњи тискају да до Тела допру и с њим се загрле, појави се још и Руденц са Бертом. Руденц се грли са сељацима а Берта са Хедвигом. Свирка с брегова прати ову нему сцену, Кад свирка престане, Берта ступи у средину

народа.

БЕРТА. Сељани! Смели завереници!

И мене у свој савез примите,

Ко прву сретну, што је закриље

Нашла у овој земљи слободе.

У ваше храбре, руке полажем

Сва своја права — хоћете ли ме

Као пучанку вашу штитити 2

СЕЉАЦИ. Хоћемо крвљу и иметком свим.

БЕРТА. Хвала вам. Тако овом детићу ја пружам, ево, руку верену, Сао пучанка, као Швајцарка Једна слободна мужу слободном! РУДЕНЦ. А ја све своје слуге кметове, Ослобођавам јарма кметовског. (Кад свирка поново весело допре, завеса пада). КРАЈ;

НАПОМЕНА. Сва делимична тумачења у овом преводу, узета су из немачког коментара: Зећшегв МУШће т ТеЏ од др. Алберта Ципера. Прев,