Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

18 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

0, збогом, Алпе! - Ваш сунчан сјај

Оставља пастир,

Лету је крај.

АЛПСКИ ЛОВАЦ (искрене на врху стене). Друга варијација Стаза се тресе, тутњи сав брег, Не плаши ловца усов и снег; (Он смело ступа На глечер стрм, Где никад Весне Не листа грм; По мору магле поглед му блуди, Не види више места ни људи; Само кроз размак Облака ког, Он спази поље Са врха свог.

(Изглед се краја мења; чује се мукло прааве са- брегова, сенке облакова лете изнад страна).

Руоди, рибар, долави из колебе: Верне, алпски ловац, силази са. стене; Куони, пастир, долази восећи на ремену музлицу. Сепи, пастирче, прати га.

РУОДИ. Јени, привуци брзо крају чун. Злогода“) стиже, хуји снежник сав, Митенштајн““) тавни сарук завија; А из пештара дува мразовно;

Пре но мислимо олуја ће доћ'! КУОНИ, Дажда ће. Моје овце похлепно Пасу, и земљу копа торни пас. ВЕРНИ. САрка све рони, рибе искачу —

Једна се јака бура примиче. КУОНИ (дечку). Пази да крава, Сепи, не зађе. СЕПИ. Неће. Мркуљу ја по звони знам.

=) Злогода: облак што доноси олују и град. ##) Митенштајн: стена у фирвалдштетеском језеру.