Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

59 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШидЕг

А никог вема да од грубости

Њихове зверске њега одбрани.

— Нек са мном буде што год му драго, Ја морам тамо преко јгзера.

ВАЛТЕР ФИРСТ. Само чекајте и стрпите се, Док нам отуда вести не стигну. _ — То неко куца — Можда гласника Спрема намесник — Брзо унутра · Ви у Урпу нисте сигурни Од груби шака Ланденбергових, Јер свуд тирани руке пружају. МЕЛХТАЛ. Они нас уче шта да чилимо.

ВАЛТЕР ФИРСТ. Уђте ! Ја ћу вас звати поново, Видим ли да је овде сигурно. [|Мелхтал уђеј Јадник, ништа му не смем да рекнем Од каквог стрепим зла — Ко куца тоз Како зашкрипе врата, помислим :

Ево несреће! — Свуда уходе,

Из сваког кута прислушкивају ;

У унутрашњост кућа допиру

Ти посланици крвожедника.

Требаће скоро да на капије

Удара човек прекор гвоздени.

[Отвори врата и изненађен устукне, јер се појави Бернер

Штауфахерј. Е

Шта видим 2 Ви, господин Вернере !

Но, хвала богу! још гост милији

(Овај праг никад није прешао,

Па добро дошли под мој скромни кров!

Шта вас у Ури данас доводи 2

ШТАУФАХЕР [пружајући му руку].

Стара времена и наш стари Швиц

ВАЛТЕР ФИРСТ. Ви то носите собом —- Берујте,

Ваш ме-долазак тако радује!

.— Седите — је ли здраво госпођа Гертруда, ваша вредна супруга, Кћи благородна мудрог Ибергса 2 Ту сви путници, што из Немачке У Италију преко Мајнрадског