Вођа при газдовању

203

Y. K 0 3 A. Козу можемо назватп кравом сиротпље. ICo има малену башчпцу илп ливадпцу, с’ којом неможе краву изранитп, а треба му у кућп млека за децу, тај Ке најпаметније учинитн, да себи козу набавп, особпто онда, ако му је јошт и каква шума на близу. Коза се неодгаја меса, пли чсга другог радн, ал је и козије месо тако слатко као п овчије. Ранеље и одржаваље козе тако је јеФтино прама прпходу, ког газди доносп, да нетреба о тим даље нп говорпти. Коза је од прпроде много паметнпја и веселија од овце; она се брзо човеку прпвикне, тубп ако јој се добра чпне, много је јача, лакша u нпје тако бојазљива као овца. Она је ватрена, тражи непрестано јарца, врло је добра матп, после јареља добро своје јариКе одраљује, а немора се на то силити. Све траве козу пптају, неколпко јој само шкоде. Има довољно примера, да је коза човеку увек прпјатељ бпвала, п да се тешко подпвјачи. Кад је године 1698. енглезка једна лађа острову Бонавистп допловпла, дођоше два Дрнца на лађу и нудпше Енглезима толпко коза, колико само понети могу; Дрнци приповедагпе зачуђеном капетану, да на целом острову само 12 људи станују, и да су се козе на том острову веК тако разплодиле, да су несносне постале, п у место да јн људи гоне и впјају, трче оне за људма, као да и оне породицн принадлеже. У топдијпм предјелнма држе козе и преко ноКи п преко целе године на пољу без крова, а код нао то неможе увек бити. Козе су од године или 18 месеци до седме године плодне. Млеко је врло здраво и кадкад се за лек употребљује; од љега се п добар сир прави. lia зубовима и прстенима на роговн, познају ее године. Број зубова код коза није известан, оне имају обпчно мање него јарци. Јарац је до 7. године, а по околностима н дуже плодан, код нас гди се не чува тако, ојалови јошт у 5. години. У том добу се гоји, јер није иначе за касапа.