Воєванѣ србско подъ Карађорђемъ

11

о се 6, и може бити да ве коренљ свод пусто и у царево сердце. Ше могуће за сада пресећи га, него да се старамо за будућност народнђгљ блага, зашто кад в нашљ врагђљ митрополитђ Леонтје успђо Родофјшкина имати на своо руку, а агенту цареву и главнокомандузоппи морао вђЂровати, иђму саму више него снемљ нама... то за насљ добра не може бљтти,“

Тако Срби држали су Русспо за едну машину, ков е главно вретено Родофикињ, а окретазоћа рука Леонтје, кол како покрене вретено, таки сви точкови да иду и шкрипе. „Блажени невидђвши и вђровавши,“

Ожалосћени Срби етарали су се горестђ свога посланика, коп сљ лица места долази, и привђствув ублажити, трудили су се у сугублбнимђ усердјемљ добродфтелно Родофћикина срдце себи при-. влачити, желили су га опако доброгљ, мобезногђ, и усердногљ и далђ видити какавђ 6 у почетку њима показао се: желили су га изљ лестни нбдара митрополита Леонтта изтргнути и у свол искренна наручји пригрлити, да се обнови, укрбпи, овђковђчи, усердје, единостђ и народа крбпостр,

Текљ што имљ в евељати почела боли надежда, црнњш облакљ савђ имљ изглед прекрмгли. Неудобнш облакђ таџ, бмо в Недоба коллежескји совђтникљ. Оваџ нје избивао отђ митрополита Ле-– онтја, и авно показмваше се негодователљ србекога