Воєванѣ србско подъ Карађорђемъ

14

У Срби нје тада Јоштђ духљ народности равво се, Све в духђ православни у нЂму производјо што често, што праведно, што доброхвално. Србинљ в гинуо за веру; безгранична лобовђ кљ вери светон водила 11 ве безмђрномљ почитанио церкве служителиа, у копма су воплоћене чуваре олтарап среће угледали. Сва та лмобовђ, све то почитанје, ако в водила изђ давна озловеђено стадо кљ терпбицо, не могла водити државу кљ пропасте. Зато кадљ в крапностњ, раздерала срдца, кадђ ве правовђрна душа обнажила се и све почитанје сгубила, п митрополтта, наполђ изљ землђ, у незнане гонила, требало в ован отабвљ изђ утробе ербекогљ тбла уважити. Коп никадљ човечанљ, никадљ праведанђ не уме бљти, у овакол прилики учјо би се деликатнљтмљ постати.

„Родофкинљ се страшно на то ополчи, 0с0– бито ва митропомта Леовтја, отђ стране цара Александра протестира, да подђ царескимљ покровомљ онђ у Срби мора заостати,“

„Срби уваже царевљ покровђ еверху измђнника „Леонтја, но остале све оправе за границу. Међу овима владика Кралђвичђ, добивши у РодоФаијкина трошка, отиде у Далмацио и кодљ Француза услужи се да буде у Далмаши владика. Познанђ в свимђљ православнимђ. Тако в год. 1808. истекла. Бездђиствје, препирке, черте су тога времена ,