Воєванѣ србско подъ Карађорђемъ

27

какву годљ помођђ нђима остав!о. Блатонадеждне речи за будућност пуне соболбзновавша о свему што се вје предвидило а сбљтло се, ббгле су сављ пђлителим мелемљ за позлеђена Србска срдца, кон су вђчну благодарностђ завђтовала „за благодарву лобовђ онотљ великогљ мужа.“ 7)

Надљ в Русска водска изљ Влашке удалила се, остали су на чисто Срби и Турци. Срби нису се смели пустити у извершенје Русекогљ уговора. За десетђ година ратовати претивљ Турчина, нђгова предложета увек отблати, и кадљ су шанцеви крвле и главама турскимљ засули се, све крепости и све зашите Турцима предати, а вдину својо подпору, у НБовомљ милосердпо тражити, нте човеческогљ разума но забвенја о себи и своимљ. Кадљ бег и сама порта искренно мислила гонителђ свое милостинђомђ прекрилити она в далеко, и слаба, она ббг своломи жели предбле ширила, но никакве Турцима положила.

Садљ Срби пошло депутацло у Цариградљ, да

то пре нису хотели у велико мери, сљ правомљ примати, садљ у манђом, и по милости просе. Предложе порти да отљ Сероје увимлђ отсекомљ блага сваке године колико хоће, само да у сви градови небуду живити Туршњу или ако то немо“, . ТИ, оно барђ частђ грађанскогљ правлени да бета п

") Серб. и. и, етр. 71.