Воєванѣ србско подъ Карађорђемъ

9

У целомђ овомљ сплету обстолтелства, она кол све надвишава, и као цветђ чуветвованја србски, сврхђљ целогљ Србетва узвила се, она осгбита, да кажемљ свештена предавностђ Срба, Руссима, заслужув по на особљ уважена бити. Кипиле су чувотвама преџ, и разумљ нје могао толико носити, колико в изљ срдца извирало. Они су едне депутате шилали у главни вовнђт постои кљ Фелдмаршалу Прозоровескому, друге у Петроградљ самоме цару Александру, и то све зато, да имљ срдца свои жертву принесу, Руссе о својом безграничном преданости увђре и одђ нљи милости братске удостов се. У сред прости рата; шуме су пропевале на славу цара Александра, на ново лето год. 1808 стихови су осванули, вдни Родофиникину, други пару. Словомљ да рекнемљ, запалела су се срдца србска, и Срба би као таманљ на олтару божества сгорела за славу полубога свога, за славу оне по– сестриме, кол се зове „Русељ свата ан“.

Кназљ Проворовек!ћ послане кљ себи депутате хладно пршми; депутате за цара одређене далђи непусти, но изљ Нша, 8. марта год. 1808. бр. 326. овако верховномљ вожду и совђту одговори: „Что ходатапствомљ и попечителностно вго и Серби вклочени у примирее сљ Портов), до окончателнаго ваклочена мира между Россјискозо имперјето и Порто Отоманското, при коемљ вевмилостивђии Государђ неоставитљ Сербовљ бевљ особенато своего