Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

103

Седма појава. Пређашњи и Милутин с Богојем и Голубаном.

М (очајно. Ко припреми све ово 2 (Клекне крај Дојчина и љуби му руку)

Ни. Антијох. (Руком на Марка Топију)

Ев' ова добра душа све ти зна. То. _ Милутине, пожурм'о с Богојем Да зликовца у трен доведемо, Да овом руком овај сјурим нож У зликовачко срце коварско. М. Голубане! У двор! А ми ћемо Са Богојем и Марком. |. Слушам. — Јад!

(Оде брзо у двор,а Марко с Милутином и Богојем оде десно у дну иза брежуљка)

Осма појава. Дојчин, Никола и Новак крај тијела Радулова.

Ни (подиже Дојчина). Та гледни мало. Д. Јасно видим све. (У муци, као за себе) Балабане, ти добро погоди, Ал слабом снагом. Видиш, мучим се, А ја сам тебе одмах смирио. И Радул слабе руке. Уз то он

Свог шуру драгог жали. — Ново мој, Опрости ми. Но. Опростио сам ти. Д (Николи). Опрости и ти, брате. Ни. Просто ти. Д. А Радул ми је већ опростио

За сав мој нерад. Сњега не стигох У овај бој што сад се припрема.