Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

16

ј: Нек је са срећом. Т: Па што ме с њиме бар не наздравег (Погледа Јеличин вијенац)

Ти мислиш све зар увијенитиг —

За мој вијенац мени онога, (Показује у цвијећу Јеличину) Ј (даје Теофанији из своје ките).

Ту (показује у вијенцу) · ружу, Тејо, извијенићеш Одавде. Она овдје (показује у вијенцу) пристаје. Т. Разумијем и — ево премећем. ] (извири). (Са снајком и са брацом иде нам

Овамо славни чико Теодор. ТГ (с омаловажењем).

Од цара нашег славни посланик Теодор Манијак!

Ј. Од цара, (нагласом) нашег славног рођака ! т Ја Теодора тога не волим, Чим погледаш га — већ је досадан!

Ј. Хе, стар је, да, ал мора живјети. Т, Побуниће нас опет! Куд ћемо 2 | А куда можеш 2

Т. Тако нам је свуд. (Извирујући, тише)

Задржава их. Нешто прича им. (Улазе Анђелија, Дојчин и Теодор Манијак, а у дну се пред вратима појави Димитрије Антијох, као просјак,погружен, невољан, смјерно чекајући)

Девета појава.

Пређашње, Анђелија, Дојчин, Теодор Манијак, па Димитрије Антијох.

А (Јелици и Теофанији). Да л помоћи вам треба 2

ј. | (ваједно). Готово.