Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

17

А (разгледа вијенце и нешто расправља). Ман (прилази побожно икони Светога Великомученика Димитрија, клања се и крсти, затим повјерљиво Анђелији и Дојчину),

Погостио је јуче овај дом Сирота доста. Али јутрос ту Што један бану: дроњак одјећа И с писмом га Леону отправих Да на мој рачун свега одјене. И, сад одјевен, ево чека ту. Д. То на мој рачун. (Анђелији) Међу госте га. Ман. Тај не ће тамо. | Зашто 2 у Сирак он, Па како ће међу њих пристати 2 (Окрене се Антијоху) Сад можеш ући како пристоји У ове сјајне дворе. Срећан си, Милосрђе их грије хришћанско, Озарава их Божји благослов. Ант (улази погружено, као уплашено, и кад спази икону Светога

Великомученика Димитрија, стане према њој и побожно се клања и крсти).

А (Дојчину, показујући на Антијоха). Најприје овдје нека заложи, Па онда међу госте. Иначе, Овако скроман, гладан остаће. Ант. Најљепша хвала, госпо. А, Остани. Ант. Ја задовољан — како речете. Д (посматрајући Антијоха, Манијаку). Мој рачун све. (Анђелији) А сад нек заложи, ИМ одмах амо. (Оде у дну)

Ман

А (зањић). Одмах биће све. (Манијаку) Припремићу ја одмах. (Антијоху) Стрпи се.

Са добротвором својим великим Војвода Дојчин. 2