Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

20

Дванаеста појава. Јелица и Теофанија.

Гле како. овај просјак влада се К'о да га учи чико Теодор. Дабоме да га учи. Види се.

Смијешни су ти људи учени Кад своју мудрост другом пружају. Не велим ја да мудрост не волим, Ал више волим снагу, витештво.

Па и мени најдраже витештво. Лазаревића, видиш, Стевана — То Теодор још није мудар он Ја више волим 'нако какав је Нег мудрост овог чике нашега. А знам да и ти тако Радула Бјелоцрквића волиш витеза.

Ј (вбуњено). Не збори то ми.

ђ

Миа

не 8 =

==

Е — гле! Мрско ти! (У дну се чује: „Да Бог поживи лијепу Теофанију! Живјела!“ Теофанија се узнемири, погледа сад у дну, а сад Јелицу, као. љутито) Та шта су, Боже! Наздрављају те.

(погледа у дну, ужурбано). Ев' иде странац! (иввири). То Димитрије ! А који Краљевић. То Марков брат2

Са Ровина ти сада долази. Од њега ћемо све сад сазнати: И како Марко битку поведе Да Мирча дође ту до побједе, Да Мирча буде јунак Ровина И, захвалан, закуне народ свој За славу ту да Српству с одужи,