Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

21

"Ал достојна да буде одуга,

Ма чекао и пет сто година. (Улази Димитрије, Дојчин и Анђелија. Димитрије прилази побожно икони Светога Великомученика Димитрија, клања се и крсти)

Тринаеста појава. Фређашње, Димитрије Краљевић, Дојчин и Анђелија.

А (Јелици и Теофанији). Ви саме ту, а гости сами нам (Јелица се и Теофанија клањају) К (Јелици, врло мирно). Добро ј'тро, Јело. И (изненађена тим миром Димитријевим, и сама мирно). Срећно било ти. А. Ту рођака нам Теофанија, (Димитрије се мирно клања) А сеја к'о да за њу не мари, Не забавља је. Т. Ја то не кажем; У Јеличином друштву пријатно.

А (елици). Разговарај ми гошћу, забављај И драгај да јој није досадно. Задужи гошћу, достојно ће та У Цариграду да се одужи.

На мене рођа не ће жалити.

(Теофавији). Је л' тако, Тејо 2

Збори истину.

: У зидинама хладним зебете

А наранчама без вас —- (Погледа значајно сад Јелицу а сад Теофанију)

др ре

Знамо већ. Па лимуни вас жудно чекају ! (повуче Теофанију). Да видимо их! Води, идемо. (Јелица и Теофанија излаве, клањајући се Димитрију а он њима),

5 –—>-