Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

23

А. Од Марка, знам већ, и од Андрије. К. Разумије се. Д. Љубоне ће ти Заборавити ништа Митар мој. (Димитрију, увјеравајући га) Од како гледам сунце, дражега Од овога не примих поздрава. Највећи јунак ево шаље ми По свршеноме дјелу јуначком Најдражи поздрав. — Добро дошао На Појутарје Крсног Имена ! (Анђелији, пун задовољства) Кад вели да нам није уморан, Међ' госте, љубо, да га водимо, Да сви нам чују славу Маркову ! Не нагли. Зашто 2

Има времена.

(загледа се у Димитрија).

Ти нешто ћутиш>2

Нешто промишљаш 2 – Да л још ми што од Марка доносиш2 (Све зачуђеније)

Говори ! К (мирно). Поздрав. Е Знам. Разумијем.

Ал осим њега Осим поздрава 2

Тим поздравом си обрадов'о нас,

Ал, видим, кријеш нешто. Бојим се - Он крије.

а»> ажнха

ја

Не криј! Де! Да чујем све!

(мучећи се). „Мој благослов и поздрав Дојчину,

Независноме српском војводи

И сину српском најдостојнијем“ —

Са усана му више не чух ништ. Д (пун црне слутње, запрепашћено).

То значи 2

А. Брзо! Де! Д. Не оклијевај! К (клонуло То значи --- крај, па више — не питај.

хи»>