Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

ДРУГИ ЧИН.

Мала дворница у двору Дојчинову.

Десно врата, до њих прозор. Између врата и прозора двије иконе: Горња Светога Распећа а доња Светога Великомученика Димитрија. Пред иконом кандиоце, неужежено. У дну отворена врата, па се види дуг тријем. Лијево разбој и ђерђеф Анђелијин а по стијени Анђелијини и Јеличини радови. Јелица код десних врата везе на своме ђерђефу. Сјетна је, невесела. Анђе-

лија долази с десна, тужна, забринута.

Прва појава.

Анђелија и Јелица, затим Владета.

А, Ти везеш, сејо. Ј Јад ми везење. А. Ал' ипак ето ђерђеф пјева твој Кад милују га златне руке ти. А види мога (показује ђерђеф) јада једнога, Па истом овог | (Показује разбој) Јадни разбоју ! (Премеће ните) И брдила и нити плачу МИ, (премеће скочце па редом остало) А скочци хитри — већ обамиру; Сапињача, па брдо, вратила Ко да се све већ окаменило, А статве јадне — — — прлад сањају. Извири, иде неко. Ј (азвири). Владета,

Лазаревићев стари војвода.