Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

28

А. „КОо Јела, вели, Дејановића, Цар Манојлова љуба, душевна, Што баби вјечан спомен уписа У манастиру светом Петриском.“

В. Он јасно види тешке прилике

Што господара стежу. бране му

Да отворено против Турака

Већ сада ступи. Па и то би он

Да сви у слогу хоће.

Могли би.

В. Ал Босна му је непоуздана, Хрвати опет дахнут не смију Док благослов им Папа не пружи, А тај би онда благословио Да Хрват му толико сроза се: Да гребе очи брату рођеном За један повлад попа римскога.

(Милутин долази уз тријем)

“

Друга појава.

Пређашњи и Милутин.

М (мирно).

На вратима је царев посланик Теодор Манијак И моли, може л ућиг А. Узалуд. Ј. Чудновато2 Што увијек долази, Кад зна да брацо никог не прима!

М. Досадио! А не ће отићи

Док не дође по њега пратилац,

А слуга по том по обојицу. —

Ја будно пазим на све тројицу. | (Оде низ тријем)

Трећа појава.

Анђелија, Јелица и Владета.

„А, Већ рекох му да цару дојави: