Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

38

У овом послу светом, великом. Да само како срећа послужи, У чашу да му ово излијем (показује стакбце из њедара) Да отправим га тамо — на више, Јер за.тај пут је спреман одавно. Ман. Ал магистер се силно довија! И да је умро! Ант. Највјеровније. (Замисли се) Но, буде л' и то, царство биће ми! Ман. А моје царство ту: (Одахне, пун среће) Анђелија ! (Увнемири се, прислуша) Извири тамо! Ево госпође. АНтТ (извири низ тријем, тихо). Ев' и Милутин са Балабаном. Ту састаће се сада с госпођом. Да стоок могу бити, Боже мој! (Улази с десна Анђелија, мирна, озбиљна. Антијох је и Манијак поздраве)

Једанаеста појава. Пређашњи и Анђелија, затим Милутин и Балабан.

А (Антијоху. По војводу си дош'о2

Ант (поклони се смјерно). Тешко ми Без њега дуго бити. Онда — ту Код својте — ко у крилу мајчином И ту сам тако срећан.

ман (Анђелије). Душеван.

А (извири). Од Исабега ево посланик.

Ман. Шта носи>

А. Вели: важну поруку. Поручих да је болан војвода, Он опет моли да га примим ја.

(Улази Милутин, за њим Балабан)

М. _ Војсковођа Балабан с поруком Од Исабега, сина царевог.

Б (клања се. Од Исабега, сина Муњиног,