Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

39

Што Муњу оца свога претече, К'о мисао брзину имајућ', Најљепши поздрав дому овоме И војводи му, славном Дојчину. А (мирно. Ја жалим што не могу поздрав драг Да мужу одмах сад испоручим, Јер Б (руком на срцу, клања се смјерно). Болан лежи. Чусмо. — Жао нам. (Пружи Анђелији лист) На ову књигу, поздрав искрени Од Исабега, господара ми, Ја молим смјерно, свијетла госпођо, Да, срећан ја, понесем одговор. А. Чим ишто мужу пође на боље, (клања се Балабану, и осталима, а они њој) Учиниће се. (Оде десно) Б (клања се). Хвала, госпођо. (Оде с Милутином)

Дванаеста појава.

Антијох и Манијак.

Ман (одобровољено). Е, данас доста тога. Ант. Премало ! Сад одмах иди за Балабаном, О раду тачно споразум'те се, Па сјутра опет амо. Чуо си, Балабан што нам синоћ казива Да Исабег сад помоћ моли ту И Јелу проси. — Споразум'те се Да Јелу одмах сјутра запроси За Исабега. Ман. Добро је. А ја> Ант. А ти ћеш Анђи јасно рећи све: По Солуну да већ говоркају Да Дојчинова душа у небу Одавно већ се, жељна, одмара.