Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

Двадесет друга појава. Пређашњи и Јелица с Милутином.

М (пресрећан, притрчи жељно руци Дојчиновој). Што жељах жудно, срећно дочеках! Д (одбија. То не тражим. На посао ћемо. М. Ишчекивам га жељно одавно. Д (Анђелији, извињавајући се). Заостали смо. А. Није војно крив Што нема више Марка, Дејана. Да, Српство с тога пуно болова, (увирући се Дојчину) Ал оно има још соколова. (Полазе у дну)

(Завјеса пада)

Војвода Дојчин.