Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

%.

А.

51

А Теодор кад стигне, нека га Ко до сада. Нек чита буде л' сам, Ил' нека пише, то му навика.

А дође л још ко, он ће причати По обичају као до сада

Док пратилац по њега не дође, А послије слуга по обојицу.

А може и Балабан остати

И данас доћи.

Свакоме ћемо

И данас исто рећи. Нека он У својој соби ради. — И ти с њим, На руци да си му непрестано, А ја ћу овдје — као до сада.

А онда ћемо радо, од срца Објавит сваком да је Господ Бог Сву своју милост на нас излио.

Ј (побожно, према небу).

Ах, штедар је и многомилостив!|

А (вагледа се испитљиво у Јелицу).

Ј.

Ал ти си нешто брижна Муче ме

Балабанове вијести немиле Јучерашњега дрског писма му: „Да Исабегу, сину царевом, Сакује срећу жаром срца свог.“

Он тако мора. То је порука, И уљудност је дворска. Он је зна, Разумије и по њој поступа.

Ал немила ми ова порука, Од немила је, — па немилија.

Ти буди мудра.

Мудра буди ти,

Сотона кад се дрзву народни Провалије да реда преда те: Па „Исабег је јунак“, наводи, И одмах дода: „Он је Муњин син.“ „К'о мисо му брзина“, наставља; А ја у себи мислим, рекла бих: Од њега бржа Српска Мисао.

4