Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

56

Заостах већ — па с Теодором ту Да празнословим> Да га забављам 2 То, докбни, вас троје можете, А мене посо чека. Журим се. (Милутину) А ти већ своје знаш. (Оде десно) М (ва њим). Разумијем. (Оде низ тријем)

Четврта појава.

Анђелија и Јелица.

3. Чудноват, сејо, овај Теодор: Не додија му амо сваки дан Да увијек слуша једно те једно.

А. Преокрету се нада.

5: Ко то зна2 Ил уходи нас2

А. Рођак 2

Ј. Ипак му Све кратко рећи као до сада.

А. У разговоре ја не улазим.

Ј (пође десно, погледа ђерђеф).

Ти, забаво, ти, разбибриго ми, Ти често пута вјерни штите мој У приликама тешким, чека те Сад опет стари пос'о. (Извири) Ево их. (Овамо (покаже десно) сада ја ћу. Одавде Ја обоје вас чујем једнако, Одавде тебе, брацу оданде, На руци обадвома. А. Златна си. Ј (узме ђерђеф и пружи га Анђелији). Сад разбибрига теби он и штит Код досадних посјетилаца. А. Да.

] (ферђефу, као заповједно). На задовољство да си свима нам. (Уђе десно и затвори за собом врата. Долази Милутин и Манијак)