Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

57

Пета појава.

Анђелија, Милутин и Манијак.

Ман (улазећи. Да Бог да срећу, Авђо! А (с ђерђефом, једнако мирна и озбиљна). Дао Бог! Ман. У обичај ми начин прешао Од како послом дођох државним: Па прва дужност сваког дана ми Походити све драге, мислећи Да данас, можда, боље застанем. Д (умирено и уозбиљено). ГОо јуче. Ман. Исто 2 А. Исто. Ман. Памет ми Већ немоћна у овој прилици, Па стала, Анђо, сасвим. Не може У овом јаду нашем снаћи се. Па ипак — нешто мислим — надам се, А нада ми А. У руци Божијој. Ман. Ал брига мене мори. (Замисли се) Тешко ми, Не умијем изрећи осјећај И то ме мори. — Не знам. — Згара ме. М (Аиђелији). Ја могу ићи, госпо 2 А. Слободно. М (Манијаку). На служби. (Оде низ тријем) Ман (за њим). Хвала. Јавићу ти се.

Шеста појава. Анђелија и Манијак, затим Дојчин.

Ман (опрезно). Већ дуго мислим. Чекам. Горим сав. (Скањујући се, тихо, потресно) Ишчезавам ти већ у чекању На прилике да раде за мене. —