Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

59'

А Дојчин ти и тако у небу (побожно према небу)

Да Господ му се души смилује —

И стрепи за те (диже руке према небу)

отуд ДА (бијесно насрне мачем). Истина ! Ман (се престрави и сруши). И дух ми! Д (напери мач). Дух ти, видиш, донесе ман (у смртном страху). Ах! Д. Заслужени дар за бригу ти!

Ман (дигне руке). Опрости! Милост ! Д (спусти мач, презирно). Устај! Уста ми Изрећи не ће име, које ти У положају таквом приличи. Па иди! Бјеж:! За ломачу си ти! (Мачу, враћајући га у корице). За тебе стидно било, снаго ми, Овакву крв још ти да пролијеш. Ман (клекне, склопивши руке). Све сплетке саме Д. Луде главе ти. Ман (руком по врату, клечећи). Не штеди луду главу. Скини је! Опрости ме од гријеха ! Д, Устани ! Ман (устане, поклони се, руком према мачу). Он једини је кадар душу ми Да овог часа у рај отпрати ! Д. Захвали мачу овом поносном, Што, сабрав се у овај кобни трен, Тај кукавички дах ти поштеди, И отклони срамоту вјечиту Да нахука се њиме. Ман. Хвала ти.

Д. И кажи тамо цару рођаку