Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

68

(Он људски мисли, људски поступа. А. Та одлика му још од предака. Ал како мисле друге војводе И властела нам како остала2 Па како мисли Стеван Високи 2 Па Нелипићи 2 Вук2 И Дабиша > Па Шубићи 7 И они остали7 У овај час то треба знати све. Д. Сви добро мисле, добро желе сви, Ал' добро када радит устреба За добро свега свога народа, Тад многи клоне, многи збуни се, На опћу дужност и заборави. А. Ал Радин такав није 2

=

Јунак је. Не постоји код њега заборав. И к њему првом сјутра гласнике Одаслаћу, да одмах сазна све (О раду ми и спреми. Срећан ја, Што снага ми се стара повраћа! М. Ах, слава Богу !

Д (Милутину). Близу да си. (Оде десно с Јелицом)у М (ва њим). Знам. (Оде)

Четрнаеста појава.

Анђелија, затим Милутин с Балабаном.

А (оде десним вратима, отвори их и нешто клима главом, па их.

онда затвори и задуби се у вез крај разбоја). М (долази у дну и стане на вратима, за њим Балабан). Војсковођа Балабан, сунчевић, Заостао и данас. А (мирно и озбиљно). Срећа му. М (пусти Балабана напријед, поклонивши му се). И даље сам на служби. (Оде) Б (а њем. хвала ти.