Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

Д.

И стегни срце, памет нек ти је

У овом часу господарица —

То прилике сад ишту, Дојчине. још могу ово срце стегнути,

Господар његов још је разбор ми. (Полази десно као умирен)

А (устављајући га).

О писму ако стане питати И поруци 2

Д (стане, узбуђено, жестоко).

јн >

—

Да тебе пита тог И тако још да буде безочан ! Па с тим у савез И у сродство с тим У савез ни са оцем његовим, А камо ли са сином невриједним, Што против оца, браће диже се! И зове мене ту у писму том Да помогнемо сад у борби му И ја и Вук. Награђује вас он. Награђује нас и те како још: Да раскућимо оно кућиште Што крваво нам предци скућише Над Стевановом главом. Нуди он Да јужна област мени припадне А Вук да себи узме источну. и овај савез (Јелици, потресно) ти да крунишеш ! То не ће бити! Док је брата твог ! (Разгледа списе, забринуто) Сви до сад што су долазили ми, И они што су књиге слали ми — То треба сад на уму имати На једну своју страну иду сви А сам на своју Радин Јабланић. (Извади један спис, живо) Гле како само пише одважно И поуздано! Ја му вјерујем. Ни трага каквој лукавости ту.