Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

74

Пожури ноћи да те просањам

Док жељени нам данак осване,

Да види Солун дворе радости ! (Улази Антијох)

Четврта појава.

Јелица и Антијох.

Ант (клања се смјерно, врло брижно). По војводу сам дош'о. Ј (мирно). Није ту. Ант (запрепашћено). Што> Да ли добро чујем> Ј. Није ту. Ант. Од јуче још га нема. Сву смо ноћ У грозничавом очекивању И бризи ја и Марко провели, А њега — никад. Мука нашијех ! По обичају јуче хтио сам По њега доћи. И гле, први пут Што то пропустих — он се не врати. Ј (извири, мирно, полазећи). Ев' иде Марко. Идем одмах ја Да пошаљем вам и Милутина. (Оде)

Пета појава.

Антијох сам.

Ант. Не користи ми да ми пошаљеш Пб Солуна сад овдје. — Куд је он> Та морам данас то докучити У земљу саму да је пропао! (Извирује, немирно) И Марко брижан. Биће невоље У овом послом светом, великом. Ал ја се морам хладно држати. У мене нема срца. Мозак све. (Марко Топија улази)