Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

75

Шеста појава.

Антијох и Топија.

Ант. Приближио се час да видимо

То.

Колико рука памет слуша ти У овом послу нашем. Спреман сам. Одавно час већ тај ишчекивам ! И срећнијег од мене нема ти, Да и то већ једанпут дочекам Да видиш робље (пружи обадвије руке) ово (рукама по челу) овога! Непрестано ме само приправљаш И чикаш само ко кукавеља; Дај прилику ми да се увјериш Колико ми је ова (пружи десну руку) погодна.

Ант. Ту Теодора нема —

То.

Гдје је он! Што мислиш сада Гдје се налази >

АНтТ (слегне раменима.)

То.

По обичају смјерно, кротко ту Приступих Јели, смјерно рекох јој: По војводу сам дош'о. Она ми К'о досад мирно рече: Није ту Ја зачудих се, запрепастих се,

А она опет исто: Није ту И, спазив тебе, мирно отиде, Милутина обећав послати. Што на то ти сад7 Ја се домишљам : С Балабаном је мор'о отићи, И код њега се до сад задржо. Ти тамо нешто снују.

Ант. Без мене 2!

Но ако и то буде, на част му!

Будала стара кад се заљуби,

Изводњикави сасвим памет му. (Удари се љутито по челу)

Да сметењак се мени не јави! —