Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

А (скреће главом, чудећи се). М (оклијева да рекне). Је ли, де» М. Ти читаш моје мисли. Зови га,

Д Д Нек одмах дође. М. Одмах, радостан! У мислима је ту већ Голуб мој! И тијело ће му, стрепећ' с ралости, У овом трену стићи. (Одлазећи сав срећан)» Радости ! (Оде)

Дванаеста појава.

Анђелија и Дојчин.

А. И он је мор'о чути.

Д. Чуо, да. И он је чуо да сам покојник.

А, О теби грчка странка, сигурно

Сад свуда труби да си покојник. Колико ли је у њој члансва2 Гдје држе они своје састанкер А мора да је, ти док болова, Порасла добро, па сад, безочна, Свуд шири живо да си покојник, И напредује брзо, јача та. Ал ко би вођ јој биог Д. Остави. Не ВОДИ бриге више. (Као да се домишља)г Сиргијан Ил Апокафка — ил Мелентије. Испитаћу све брзо, не бој се, Та сјутра ћемо Солун обићи Да пребројимо Грке. АД (извири). Ево их. · Голубан ти је срећан! Погледај! Д (извирује с Анђелијом). Голубан и Милутин грле се. (Улази Милутин с Голубаном)