Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

85

Тринаеста појава.

Пређашњи и Милутин с Голубаном.

М (пусти напријед Голубана). Приступи сада, чедо срећино, Сва чула нек те сада увјере Да жеља ти је жива истина, А санку ти се јава подсмијева ! |Г (прилази руци Дојчиновој па Анђелијиној). Омахнули нас уз пут. Д. Знаш ли ко> Г. Сигурно не знам, ал' се домишљам; То мора да су неки гласници, Ил' турски или грчки, други не. У једној крчми гдје почивасмо, Затекосмо у разговору њих Гдје врло живо о том говоре, Ал' намјерно, да свако чује их: „У црно сав се Солун завио Од жалости за драгим Дојчином.“ Док један тако прича, други му Сав растужен овако додаје: „Једнодушно га врло жале сви, Па био Србин или био Грк.“

Д. И јасно веле: (нагласом) Или био Грк>

Т. Разабрати се могло јасно.

Д. Све

Г. ЈОо ја што сада јасно говорим Па онда —

А. Онда >

а Само настави,

ЈГ, Не могу друго.

Д. Зашто 2

Г. Мука. ми, Кад помислим што даље причаху Па молим —

А, Да те не питамо, знам.