Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

87

А. А ко ти вели 2

Д. Ко Па ево читај. (Пружи лист)

То Голубан ме Од Радина сад овим усрећи.

А. То Радин пише»

Л, Ето, читај све. Ал' стегни срце! И ја стежем га.

А (чита немирно). Драги Дојчине! Ево ти писмо краљице Јелене, па га добро проучи, али те молим, најбратскије те молим, да га проучиш — без срџбе. Ја се не слажем с тим што у писму стоји. Ако ми понекад буде понешто нејасно, ја чекам да ми вријеме разјасни.

Д (врло немирно). То Радин јавља. (Разавија други лист и даје га Анђелији) (Ово шаље с тим.

То, вели, шаље Јела краљица. Са више страна тако недавно Дојавише и њој и Дабиши.

А (прегледа грозничаво, па чита најприје полугласно, а онда јасно).

(Сад ето слике тога Дојчина У кога се толико уздамо: Обећава са краљем Жигмундом А шурује с Лазаревићима ! На двору двапут била Милица. И Владета му тајно долази, И Грк и Турчин. Сви га походе, А овамо је за нас — болестан. Па ни љекара нашег не прима! Византија му затровала крв К'о многе Србе што је тровала. И њени вали већ запљускују И српски Солун. Штете, плачу га. Ту грчка гуја већ се подигла, Наперила је вијуг сјеверу, А Дојчин — ништа. Он је болестан, Дабоме, за нас, ал за Грке — не! Сав Запад, желећ' Турке сатрти,