Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

88

За вођу уз'о краља Жигмунда.

На Турке с њиме сви се дижемо.

Словенци, зна се, стража западна,

Јединству жудећ", листом грну ми,

Све сами добровољци купе се Д. У томе (показује први лист)

писму Радин јавља ми — И послије то можеш читати Да добровољци грну, купе се На Јеленину двору. А. Чудо ми.

И мени чудо, ал' је истина, Преокрет је и код њих настао: Пб словенских је већ соколова На двору своме сјајном сјатила, Оружа их из своје прћије,

Из оставине славних предака. 5 Чуј даље шта та вели.

Е

ја >

Настави.

(чита. Кнез Нелипић и храбри Шубићи Хрвате воде против Некрста. А Дабиша ће са Босанцима К'о ватра жива да их сажиже; Сва властела се спрема достојно, Залажућ' све, и крв и живот свој. За опће добро. — Дојчин у страну: Са Стеваном Лазаревићем он Уз Турке иде, иде против нас, И против себе иде — (стане изненађено)

издајник !

>

Д (сломљено, болом неисказаним). И то ме стиже! Дојчин издајник ! Да л може слутит, мајко, икада, Да ово може сина стићи ти2! Претурих преко главе страхоте, Мекушца (руком на срце) овог боли толике

Издржах већ. Очеличих га ја. И ваљајте на њега камење И брда сама, па и брегове