Војвода Радомир Путник : његов живот и рад

291

1914. год. у тешким данима пред Колубареку Битку био прилично депримиран“), чему је узрок, поред осталот физичка, попустљивост, која, је утицала и на самога, Наполеона после 1812. тод.

Маршал Саксонски је поводом здравља писао. » Прва п најдратоценија одлика свакога, војводе јесте одважност, друта јак и здравум и трећа темељно здравље«.

Е

Путник је као војник био у нашем народу врло омпљена личност.

Д. филиповић, смрт Путника овако оплакује:

УУ блиставо сазвевдије, гле векови неми броде,

Твоја душа надземаљска с ореолом славе оде. Обилић те, Змај Огњени, војеводо, с поштом срете: Да те слави за њиме се историја наша крете.

И све душе витезова, што бесмртност на Косову Часном смрћу задобишше, челником те својим зову. __ Звоне тешке халебарде и рогови тучни јече

Све у поздрав теби старцу: кротки, мирни надчовече!

Лаб, Ситница, Звечан део, цароставно зборе слово: Кроз грмљаву песмом муња поздравља, те Куманово. Црна Река вале баца, Битољ горди ветри криле,

А с крвава Облакова споменке ти беру виле. Брегалница, болна рана, сред небратског подлог крика Виде Тебе усправљеног, бледог, хладног осветника. Вечна правда у кам заби Немањино тешко копље: Ловор венац на главу ти Душаново стави Скопље.

Војеводо, судба твоја — тешка судба твог племена, Твоја плећа не знадоше, шта. је одмор, шта је смена.

Прни дани, што са крила крвљу Дунав оросише, У неврат ми одлетити! Никад више! Никад више! Вај! На горе олуј просу дажд огњени уништаја

") Лектира: 1. О. Милосављевић — »Још једном о 1 Армији«, Ратник, новембар 1922., Београд, 2. Ђ. Јеленић — »Нова, Орбија п Југославија«, Београд 1923.

19%