Војвода Радомир Путник : његов живот и рад

292

И све у прах, у смрт оде, што му бесном на пут стаја. = (беда главо, Тебе гледах тих крвавих тешких дана:

Ти једина беше нема, хладна, мирна и прибрана. Нема бора, ком на крају не поломи олуј гране. п Теб клону десна рука! И Ти паде, мрки Бане ....

Све је прошло. Реке теку. Дан за даном — ходи време; Маховина заборавом обавија стене неме.

Величине многе тону у вал вечна заборава;

Огар диже своје легло изнад гроба љутог лава ....

Једна звезда у гар ноћи, док је Орба, неће заћи: Благодарност Путникову на небу ће свакад наћи... <<

о.

Путник је као војник почастован после смрти и особитом пажњом од стране Његовог Величаноства Краља Александра 1.

Краљ Александар !. из пијетета према раду и делима заслужног Војводе Путника, подарио је на свој рођен дан 17. децембра. 19292. год. »19, пешад. пуку« име »Војвода Путник«,

Зар има веће славе и већега признања заслуга од овога!

Путник је као војник нашег народа и нашег времена први, коме је указана та част.

6.

Путник је као војник за своје превелике заслуге за Отаџбину 3. августа 1925. год. у подне од стране Народне Окупштине добио и Народно Признање,

Министар Вера М. Трифуновић у име Краљевске Владе износи:

»Подносећи овај законски предлог о Народном Признању нашим старим заслужним војводама, који су у најтежим временима историје наше и стране, руководили војним операцијама нашим, Краљевска Влада била је уверена, да је она тумач и израз — без разлике на групе