Војвода Радомир Путник : његов живот и рад

293

и партије у скушштини — ваших жеља, да им се ода наг родно признање.

Краљевска Влада и ја у име Краљевске Владе молимо, да ела Народна Окупшштина у овом законском предлогу покаже ону једнодушност, која је у томе погледу манифестована и у одбору без разлике на странке. У законском предлогу стоји: да Народна Окупштина у име народа одаје признање нашим заслужним војводама, од којих су двојица већ умрли.

У законском предлогу стоји: да Народна Скушштина у знак народног признања даје породици умрлих ратника и онима, који су живи једну малу награду и ја молим Народну Скупштину, да те награде материјално изражене схвати само као један симбол захвалности, а никако као неко мерило њихових заслуга.

Војвода Путник може бити, да ће неко приметити, нешто мало је одвојен од осталих војвода.

Ја ваб молим, да у томе не гледате никакав знак његове веће заслужности, а осталих војвода као знак њихове мање заслужности.

Ја опет кажем, да је то и у томе погледу само симболизирање, да је то само зато, што је стари војвода Путник био Главни Комгндант и Војни Вођа и пре рата и за време рата, а остале војводе су и по годинама били млађи и у тешким временима били његови помоћници«.

Народна Скупштина после говора Министра, Вера М. Трифуновића изгласала, му је једногласно народно признање и поводом тога 29. августа, 1925. год. публикован је у »Службеним Новинама«-и »Занкон 0 народном признању заслужнима за Отаџбину«, потписан на Бледу 23. августа 1925. год. од стране Краља, Александра |. и свих министара, а који гласи:

>ЧИ. 1.

У знак народног признања и поштовања према сенима ратника славно палих у Балканском и Великом Светском Рату за Ослобођење и Уједињење нашег троименог народа, да би се дало и видног знака, колико се цени пожртвовање нашег храброг народа и дела заслужних људи, подићиће се »Храм Споменик Ослободиоцима«, у славу њихових дела, који ће служити даљим нарашта-

јима као пример пожртвовања за народну Слободу и Независност .