Војвода Радомир Путник : његов живот и рад

313

Ратне Вештине, која каже: »Да за победу у рату треба имати добро уређену и УУИН) војску и доброг војсковођу«.

Српска Војска била је потпуно спремна и задахнута, победом. Она се свуда знала жртвовати.

Војсковођа је пак имао војнички дар и велику спрему, који је био смишљен, разборит, хладан и методичан, који је добро разумевао Врховног Команданта, а и правилно схватао интенције државне политике.

Путник као војник познат је као чувен наставник, добар педагог, изврстан организатор, примеран тактичар и методичан стратег, који је добро познавао ратничку вредност своје војске. Као ретко ко познавао је топографију Орбије, па, доста и суседних земаља и најзад знао је шта хоће.

Путник као војник имао је велико поугздање у себе самог и знао је, да изабере најсрећније решење, некад и веома дреко, као што је случај у рату 1914. год. што га истиче као леп пример наше народне изреке: »Треба хтети, треба смети, па да видиш како се лети«.

Путник као војник према свима својим 060бинама, и према приликама, у којима је и како је живео, не би се могло рећи да је био исто, што и Епаминонда (1371. пре Христа), Александар Велики (384—823 пре Христа), Ханибал (218—208 пре Христа), Јулије Цезар (50—45 пре Христа), Густав Адолф (1618—1648), Фридрих Велики (1756—1762), Наполеон (1796—1815). Али он се ипак приближава, ·Молткеу (1864—1871) и равна се, па и надмашује неке своје савременике: Хецендорф (Аустроугарска), Хинденбург и Макензен (Немачка), Кадорна (Италија), Жофр (Француска), Н. Николајевић (Русија), Савов и Жеков (Бугарска), Френч (Енглеска).