Војвода Радомир Путник : његов живот и рад

Почетком октобра 1922. год. пре посете маневара у Француској око Бича и пре обиласка Вердена и Ренса са осталим члановима војне мисије наше војске, почаствован сам био пријемом код Председника Републике, Министра Војске, свих маршала Француске у Паризу: Жофра, Фоша, Петена, Фајола и најзад посетили смо Начелника Главног Генералштаба генерала БИАУ).

Створена ми је на тај начин прилика, те сам више пута могао у Паризу разговарати дуже са генералом БИА, нарочито на ручку код тадашњег Министра Војске Др. Мажиноа, а и на ручку код самога генерала БИА.

Разговарајући са генералом БИА, који је још 1918. год за време Светског Рата због својих ретких подобности и ако релативно веома млад, постављен за начелника штаба Врховне Команде Француске Војске, напоменуо сам му поред осталог разговора и то, да превод његовог дела „ЛУДЕНДОРФ“-)« на наш језик чини једну велику корист и богат принос нашој војној литератури.

Том приликом рекао сам му, да и ја припремам један сличан рад о животу и раду наших великих војника: Војводе ПУТНИКА, Војводе МИШИЋА и осталих. Е

Генерал БИА) човек веома симпатичан, врло приступачан, без и мало гордости, похвалио је ту моју идеју и веома се ласкаво и са најлепшим комплиментима изразио, како о Српској Војсци, тако и о вредности, нарочито Војводе Путника и Војводе Мишића. Он ми је тада дао и доста пријатељских савета за бољу израду и обраду теме, коју сам започео.

") Маршал Франше Д' Епере, наш почасни војвода, није тада био у Паризу.

==) Виае — „Лудендорф“, у преводу П. Марковића, Београд 1922.