Војин

6

војин

депо (оставу) код вароша Дахау отму. Ови крену се у в*>че у 4 сата прођу странпутице около непријатељски стража, пређу преко воде Изер, и дођу целу ноћ путујући у прозорије пред варош Дахау у Бабурској, обколе у највећој тишини и тајности непријателску команду која је овде 400 момака била у лежшцу, који су касу, неколико топова , и богажију чували. Французи овде никад ненадајући се непријатељу, касно усмотре нас, дигну ларму но забадава, наши тромбетери засвирају атаг — на које ми у нутра са сабљама улетимо, и они већим талом још неоружани повичу, пардон ! пардон ! т. ј. предајемо се. Капрал Лован Јовановић из сремског Јарка буде послан на велику варошку капију — да Франц. официрима који би из вароша потегли бегати пут затвори са 20 момака. Један комесар на ингову и 2 добра коња —- излети напоље, но Јовановић зауставига, овај моли да га пропусте , говорећи јасам комесар а не војник, пружи Јовановићу 2 прекрасна златна сата, и једну свилену кесу са 200 лоисдора а 14 ф . Јовановић то прими, но мешто да га пропусти стера га са кола доле и пошље га ритмајстору Чивићу са стражом. На другој капији буде Петар Дедић из сремски Никинаца. Овај дочека 3 ОФицира, добије од њи интов и 460 дуката и сву троицу као робове доведе својему ритмајстору. Без сваког крвопролитија добијемо овде 48 кола с генералским и ОФицирским пртљазима (богажиама), касама, барутом и другим стварма напунити, 176 коња и 5 топова. Овде је од целе Француске ормаде каса (новци) била. Све ово у највећој хитости скупа са 360 робова поведемо собом, и тек што смо на један сат измакли, увидимо нреко једног брда , да непријатељски генерал Абадуци чујући за нас са коњаници лети да Депов избави на које и ми принуждени будемо бољма пожурити се, но робове одпустимо, а само кола,