Војин

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ СРВИНА

7

коње и топове даље поведемо. Кола једна под новцима изломе се, драгони таки бурад са ова кола сбаце доле, полупају, кесе и Француски талири распусе по ледини ; ови почну купити, мајор ВолФСкел пошље тамо нагло капрала Шумарског да то забрани—које могућно небуде , јербо Пемаци вичу пан капраљ ми то незоставимо, и тако к њим дође неколико и наши гранички катана и ову ледину од талира очисте, и ту је било како је комесар после сказивао 20000 талира. Бојећи се ВолФскел и Чивић да се то још којима колма недогоди — заповеди, да сваки момак по нешто богажнје то јест непријатељска пртљага (бисага) из кола узме и то да буде њиово, само да се кола са бурадма у којима су новци олакшају. Зато мало станемо, на овај начин кола олакшамо, и брже коње потерамо, ч тако срећно преко једне шуме измакнемо, у први мрачак воду Изер прејашимо, и коње одморимо. Кад дан буде већ дођемо преко наши стражи под село СаандхоФен. Саде овде сваки свој терет отвори и погледи што који има. Све што су год Французи од Рајне па довде од Немаца покрали и поотимали то је било овде. Новаца што је који ОФицир имао, то је све овде , сати, различите чоје, свиле, платна, прстења, минђуша и тако даље, тога је свега овде доста било , које су пахори од наши момака за богагелу покуповали. Од генерала Моро један интов са 4 коња добије Чивић а други такођер са 4 коња обдержн мајор ВолФкел за себе, ритмајстер Чивић своје пошље у Срем: Хертковце својој госпои. Каса, коњи, кола, и топови предаду се у главни квартир принцу Карлу. Говорило се да је ону ноћ када смо коње одмарали, једног малог буренцета у којима су дукати били нестало но куда је прошло није се могло изнаћи. После кратког времена јаве се катане да им се за уФатите коње по препису по 6 дуката а тако и за топове од царства наплати. На