Војин

353

КЊИЖЕВНОСТ. Пастнрске беседе војницнта. (Свршетак.) То је задатак иаших свећеника и ми се можемо лоносити , што смо увек до сад у њима и имали учитеље које слушасмо. а не религијозне силеџије којима би робовали, као што тога има у свегу. Наши свећеници никад нису престали бити грађани нама равни, они с нама делише добро и зло, поучаваху нас, како ћемо лакше да подносимо тешкоће и незгоде уживогу, и утврђиваху у нама веру уБога. Они се с нама заједно борише за опстанак наш, војеваше за слободу народну и са двојним оружјем крстом н мачем, иНаху с нама к слави, слободи, напредку. Они никад небијаху космополите ј него увек пагријоти и бранитељи народних интереса. Сви ти нојави племенити су, и ако у историју нашу и туђу загледамо можемо казати да су србски. Све ово што исказасмо, налазимо и у овим беседама, налазимо поред вере и патриотско чуство. благородно осећање к народу, земљи, слободи. Такоупрвој беседи, која је наменута новим војницима искупљеним под заставу, читамо ове лепе речи : „Опа је служба (војничка) Срб и'ну свагда мила била. јер том службом он учествује у одбрани свога драгог отачанства, своје слободе и своје православне вере. Поносите се дакле, што сте позвани на оно, што чинитако дичну врлину и понос Србина." 2 4*